Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (“Sl. glasnik RS”, br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011 - dalje: Zakon) utvrđeni su državni i verski praznici koji se slave u Republici Srbiji.

Nastupajući praznici koji se slave u decembru 2011. godine i januaru 2012. godine su:

• Prvi dan Božića za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica – 25. decembar 2011. godine, ove godine pada u nedelju;

• Nova godina, 1. i 2. januar 2012. godine, ove godine pada u nedelju i ponedeljak i pomera se na utorak;

• Prvi dan Božića za pravoslavce – 7. januar 2012. godine, ove godine pada u subotu.

 

Neradni dani povodom Novogodišnjih praznika

Prema članu 1a Zakona, Nova godina se praznuje dva dana – 1. i 2. januara, a prema članu 3a ovog zakona, ako jedan od ova dva datuma padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana.

Povodom Nove godine 2012. neradni dani za sve zaposlene su nedelja 1. januar, ponedeljak 2. januar i utorak 3. januar 2012. godine. U ovom slučaju jedan dan praznika pada u nedelju te se ne radi i prvog narednog radnog dana, tj. i u utorak 3. januara 2012. godine.

Zakonom je propisano da ako bi zbog prekida delatnosti, odnosno usluga nastale štetne posledice za građane i državu, državni organi, društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga dužni su da, u skladu sa zakonom, obezbede neprekidno obavljanje delatnosti, odnosno usluga i u dane praznika.

Društva i drugi oblici organizovanja, čija priroda delatnosti, odnosno tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad, mogu da rade i u dane praznika.

Zaposleni koji odsustvuju u dane Novogodišnjih praznika, koji prema rasporedu radnog vremena predstavljaju njihove radne dane, imaju pravo na naknadu zarade utvrđene u skladu sa zakonom, za odsustvo na dan praznika koji je po zakonu neradan dan.

Zaposleni koji zbog prirode delatnosti, odnosno tehnologije procesa rada, rade na dan Novogodišnjih praznika, imaju pravo na zaradu za dane praznika u kojima rade i na uvećanu zaradu za rad na dan praznika u skladu sa zakonom.

Neradni dani povodom Božićnih praznika

 

Prvi dan Božića za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica – 25. decembar 2011. godine, pada u nedelju i slavi se na taj dan (član 4. tačka 2) Zakona) – ne pomera se na prvi naredni radni dan.Zaposleni koji slave katolički Božić imaju pravo da ne rade na prvi dan Božića.Prvi dan Božića (pravoslavnog) – 7. januar 2012. godine, koji je, prema članu 3. Zakona, neradan dan za sve zaposlene bez obzira na versku pripadnost, ove godine pada u subotu, i slavi se na taj dan. Po tom osnovu svi zaposlenu imaju pravo da ne rade na prvi dan Božića – 7. januara.

U odnosu na državne praznike, koji se pomeraju na naredni radni dan ako padnu u nedelju, verski praznici se ne pomeraju. Ako jedan od navedenih verskih praznika padne u nedelju (ili u subotu, u slučaju petodnevne radne nedelje), slavi se na taj dan i zaposleni nemaju pravo po tom osnovu da ne rade narednog radnog dana.

Pravo zaposlenih na naknadu zarade za vreme praznika

Prema članu 114. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009), za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je po zakonu neradan dan, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

U osnovicu za obračun naknade zarade ulaze sva primanja koja u smislu člana 105. stav 3. Zakona o radu čine zaradu, a to su:

– isplaćena zarada po satu za efektivne sate rada u prethodna tri meseca i deo zarade po osnovu radnog učinka (stimulacija);

– uvećana zarada isplaćena u prethodna tri meseca po osnovu rada na dan praznika, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, “minulog rada” i drugih uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca;

– druga primanja koja imaju karakter zarade, a koja su u prethodna tri meseca isplaćena (topli obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za odvojeni život i druga davanja zaposlenima koja imaju karakter zarade).

Imajući u vidu da je osnovica za obračun naknade zarade – zarada, isplaćena naknada zarade (za vreme bolovanja, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i dr.), kao i sati odsustvovanja za koje je isplaćena naknada ne ulaze u osnovicu.

Kod obračuna prosečne zarade po satu u prethodna tri meseca, pored zbira primanja koja imaju karakter zarade, a koja su isplaćena u prethodna tri meseca, neophodno je utvrditi ukupno ostvarene efektivne sate rada, a to su sati po osnovu redovnog rada, prekovremenog rada, sati rada na dan praznika i dr.

Kod obračuna naknade zarade za dane praznika u koje zaposleni ne radi treba polaziti od opšteg pravila, da zaposlenom pripada naknada samo za izgubljenu zaradu, a to znači samo za dane u koje bi on radio da nije odsustvovao i ostvario zaradu.

Za dane praznika, koji su prema rasporedu radnog vremena za zaposlenog dani nedeljnog odmora, zaposlenom ne pripada pravo na naknadu zarade. Za zaposlene koji rade u smenama ili turnusu, naknada zarade za odsustvovanje sa rada u dane praznika ostvaruje se, takođe, samo za dane koji su prema rasporedu radnog vremena njegovi radni dani, ali ne više od broja dana koliko je Zakonom propisano da se praznuje (za Novu godinu dva, za Božić jedan dan).

Pravo zaposlenih na naknadu zarade za predstojeće praznike, zavisi od toga kako je kod poslodavca raspoređeno nedeljno radnog vremena, na pet radnih dana ili na šest radnih dana u radnoj nedelji, ili rade u turnusu ili smenama.

Pravo na naknadu zarade za Novogodišnje praznike

Imajući u vidu da 2012. godine Nova godina pada u nedelju i ponedeljak, a zbog toga što jedan dan pada u nedelju praznovanje se pomera na prvi naredni radni dan, tj. na utorak, znači da su povodom Nove godine 2012. neradni dani 1, 2. i 3. januar (nedelja, ponedeljak i utorak). Zaposleni koji odsustvuju za Novogodišnje praznike, pravo na naknadu zarade ostvaruju najviše za dva dana koliko je Zakonom propisano da se ne radi, a u zavisnosti od rasporeda nedeljnog radnog vremene kod poslodavca, i to:

ako je petodnevna radna nedelja kada su subota i nedelja dani nedeljnog odmora, ili šestodnevna radna nedelja kada je samo nedelja dan nedeljnog odmora, kod ostvarivanja prava na naknadu zarade za odsustvovanje u dane Novogodišnjih praznika 2012. godine nema razlike, u oba slučaja zaposleni ostvaruju pravo na naknadu zarade za dva dana praznika, za ponedeljak 2. januar i za utorak 3. januar, u koje bi da su radili ostvarili zaradu. Za nedelju 1. januar, iako je dan paznika, zaposleni nemaju pravo na naknadu zarade jer je to dan nedeljnog odmora za koji zaposleni ne ostvaruju zaradu;

ako zaposleni rade u smenama ili turnusu, naknadu zarade za odsustvovanje u dane praznika ostvaruju samo za dane koji su prema rasporedu radnog vremena njihovi radni dani, ali ne više od dva radna dana koliko je Zakonom popisano da se praznuje.

Primer:

Zaposleni koji radi u smenama i ima petodnevnu radnu nedelju, za koga je zbog potrebe procesa rada kod poslodavca nedeljno radno vreme raspoređeno na drugačiji način tako da se izmena smena ne poklapa sa radnim danima u nedelji, već počinje, npr. u subotu a završava se u sredu, znači dani nedeljnog odmora ovom zaposlenom padaju u četvrtak i petak, a Novogodišnji praznici za ovog zaposlenog predstavljaju njegove radne dane. Ovaj zaposleni za vreme Novogodišnjih praznika ima pravo da odsustvuje sa rada dva dana i naknada zarade mu pripada za dva dana, koliko je Zakonom utvrđeno da se praznuje, po našem mišljenju to bi trebalo da bude nedelja 1. januar i ponedeljak 2. januar, nema pravo da odsustvuje u utorak 3. januara jer njegov dan nedeljnog odmora ne pada u nedelju 1. januara već u petak tako da se prvi dan praznika ne pomera. Nema smetnji da poslodavac ovom zaposlenom, ako to poslovi dozvoljavaju, omogući da odsustvuje sa rada sva tri dana Novogodišnjih praznika, kao i ostali zaposleni, s tim da naknadu zarade ima samo za dva dana, a dan nedeljnog odmora koji mu po rasporedu pada u petak neće koristiti već će na taj dan da radi, s obzirom na to da je dan nedeljnog odmora iskoristio, kao i ostali zaposleni, u nedelju 1. januara.

 

Primer utvrđivanja prosečne zarade po radnom času ostvarene u pethodna tri meseca za svrhu obračuna naknade zarade zaposlenom koji odsustvuje sa rada za Novogodišnje praznike – 2. i 3. januara 2012. godine

Zaposlni zbog praznovanja Novogodišnjih praznika odsustvuje sa rada u ponedeljak 2. januara i u utorak 3. januara 2012. godine. Radno vreme ovom zaposlenom je raspoređeno od ponedeljka do petka, tako da su subota i nedelja njegovi dani nedeljnog odmora, znači da se praznik pomera sa nedelje 1. januara na utorak 3. januara. Zaposleni ima ugovorenu osnovnu bruto zaradu od 200 dinara po radnom satu. Minuli rad se isplaćuje po 0,4% za svaku punu godinu rada provedenu u radnom odnosu, a zaposleni ima 20 godina staža u radnom odnosu. Zaposlenom se pored osnovne zarade isplaćuje i: topli obrok u visini 5.000 dinara bruto mesečno za dane provedene na radu; regres za godišnji odmor u iznosu od po 2.000 dinara bruto mesečno, a u decembru mu je isplaćena i stimulacija u iznosu od 5.000 dinara bruto. Pošto zaposleni odsustvuje sa rada na dva dana praznika, potrebno je obračunati naknadu zarade za te dane, odnosno za 16 sati odsustva za Novogodišnje praznike.

Za potrebe obračuna naknade zarade treba utvrditi prosečnu zaradu zaposlenog koja je isplaćena za prethodna tri meseca koja prethode korišćenju naknade, shodno članu 114. Zakona o radu, a to je za oktobar, novembar i decembar 2011. godine, i to na osnovu ukupno isplaćene zarade zaposlenom po svim osnovima i ukupno provedenog vremena na radu (ostvarenih časova rada u ta tri meseca).

R. br.

Opis

Iznos

1.

UKUPNO OSTVARENA ZARADA ZA OKTOBAR – BRUTO (1.2. + 1.3. + 1. 4. + 1.5.)

43.288,00

1.1.

Mogući fond časova rada u mesecu

168

1.2.

Osnovna bruto zarada za vreme provedeno na radu (168h x 200 din.)

33.600,00

1.3.

Uvećanje zarade za minuli rad (33.600 din. x (20 god. x 0,4%))

2.688,00

1.4.

Topli obrok bruto

5.000,00

1.5.

Regres za godišnji odmor bruto

2.000,00

2.

UKUPNO OSTVARENA ZARADA ZA NOVEMBAR – BRUTO (2.4. + 2.5. + 2.6. + 2.7. + 2.8.)

47.696,00

2.1.

Mogući fond časova rada u mesecu

176

2.2.

Časovi prekovremenog rada

10

2.3.

Ukupno časovi provedeni na radu (2.1. + 2.2.)

186

2.4.

Osnovna bruto zarada za vreme provedeno na radu (186h x 200 din.)

37.200,00

2.5.

Uvećanje zarade za minuli rad (37.200 din. x (20 god. x 0,4%)

2.976,00

2.6.

Uvećanje zarade za prekovremeni rad ((10h x 200 din.) x 26%)

520,00

2.7.

Topli obrok bruto

5.000,00

2.8.

Regres za godišnji odmor bruto

2.000,00

3.

UKUPNO OSTVARENA ZARADA ZA DECEMBAR – BRUTO (3.2. + 3.3. + 3.4. + 3.5. + 3.6.)

50.016,00

3.1.

Mogući fond časova rada u mesecu

176

3.2.

Osnovna bruto zarada za vreme provedeno na radu (176h x 200 din.)

35.200,00

3.3.

Uvećanje zarade za minuli rad (35.200 din. x (20 god. x 0,4%))

2.816,00

3.4.

Topli obrok bruto

5.000,00

3.5.

Regres za godišnji odmor bruto

2.000,00

3.6.

Stimulacija

5.000,00

4.

PROSEČNA ZARADA ZA PRETHODNA TRI MESECA (4.1./3)

47.000,00

4.1.

Ukupno ostvarena zarada za prethodna tri meseca (1+2+3)

141.000,00

4.2.

Ukupno časovi provedeni na radu za prethodna tri meseca (1.1. + 2.3. + 3.1.)

530

4.3.

Prosečna zarada po radnom času ostvarena u pethodna tri meseca (4.1./4.2.)

266,04

 

Primer obračuna zarade za januar 2012. godine kada zaposleni odsustvuje sa rada dva dana zbog Novogodišnjih praznika za koje prima naknadu zarade

Obračun se vrši za zaposlenog koji je u januaru 2012. godine odsustvovao sa rada dva radna dana po osnovu Novogodišnjih praznika (16 časova) i po tom osnovu prima naknadu zarade. Osnovna zarada i druga primanja ovom zaposlenom su utvrđena u istim iznosima kao u prethodnom primeru za utvrđivanje prosečne zarade (osnovna zarada 200 dinara bruto po radnom času, topli obrok 5.000 dinara brutom na mesečnom nivou, regres za godišnji odmor 2.000 dinara bruto mesečno, minuli rad 0,4% i 20 godina staža za minuli rad).

OBRAČUN ZARADE ZA JANUAR 2012. GODINE

R. br.

Opis

Iznos

1.

Mogući fond časova rada u mesecu

176

2.

Časovi rada provedeni na radu

160

3.

Časovi odsustvovanja u dane državnog praznika

16

4.

Osnovna zarada bruto za mogući fond časova rada u mesecu (r.b. 1 x 200 din.)

35.200,00

5.

Osnovna zarada bruto za časove provedene na radu (r.b. 2 x 200 din.)

32.000,00

6.

Prosečna zarada po radnom času ostvarena u prethodna tri meseca

266,04

7.

Naknada zarade za odsustvovanje u dane praznika (r.b. 3 x r.b. 6)

4.256,64

8.

Uvećana zarada za minuli rad (r.b. 5 x (20 god. x 0,4%))

2.560,00

9.

Topli obrok za dane provedene na radu (5.000/22 dana x 20 dana)

4.545,45

10.

Regres za godišnji odbor

2.000,00

11.

Ukupno zarada bruto ostvarena za vreme provedeno na radu (r.b. 5 + r.b. 8 + r.b. 9 + r.b. 10)

41.105,45

12.

Ukupno bruto zarada i naknada zarade za januar 2012. god. (r.b. 11 + r.b. 7)

45.362,09

OBRAČUN POREZA I DORNOSA NA ZARADU ZA JANUAR 2012. GODINE

13.

Osnovica za porez (r.b. 12 – 7.310)

38.052,09

14.

Porez na zarade (r.b. 13 x 12%)

4.566,25

15.

Osnovica za doprinose (r.b. 12)

45.362,09

16.

Doprinosi na teret zaposlenog (r.b. 15 x 17,9%)

8.119,81

16.1.

Doprinos za PIO (r.b. 15 x 11%)

4.989,83

16.2.

Doprinosi za zdravstveno osiguranje (r.b. 15 x 6,15%)

2.789,77

16.3.

Doprinos za osiguranje od nezaposlenosti (r.b. 15 x 0,75%)

340,22

17.

Neto zarada za isplatu (r.b. 12 – r.b. 14 – r.b. 16)

32.676,03

18.

Doprinosi na teret poslodavca (r.b. 15 x 17,9%)

8.119,81

18.1.

Doprinos za PIO (r.b. 15 x 11%)

4.989,83

18.2.

Doprinosi za zdravstveno osiguranje (r.b. 15 x 6,15%)

2.789,77

18.3.

Doprinos za osiguranje od nezaposlenosti (r.b. 15 x 0,75%)

340,22

19.

UKUPNA SREDSTVA ZA ISPLATU ZARADE (r.b. 12 + r.b. 18)

53.481,91

 

Pravo na naknadu zarade za Božićne praznike

Prvi dan Božića katoličkog – 25. decembar 2011. godine pada u nedelju i slavi se na taj dan. Zaposleni koji slave ovaj verski praznik odsustvuju na taj dan, ali nemaju pravo na naknadu zarade pošto 25. decembar pada u nedelju na dan nedeljnog odmora, kada zaposleni inače odsustvuju sa rada i nemaju zaradu. Međutim, ako je kod poslodavca radno vreme organizovano na drugačiji način (rad u turnusu ili smenama), tako da nedelja 25. decembar kada je i prvi dan Božića, predstavlja radni dan zaposlenog, u tom slučaju zaposleni koji slave Božić i odsustvuju sa rada na taj dan imaju pravo na naknadu zarade.

Prvi dan Božića pravoslavnog – 7. januar 2012. godine, pada u subotu i neradan dan je za sve zaposlene bez obzira na versku pripadnost. Međutim, pravo na naknadu zarade za odsustvo sa rada na prvi dan Božića – 7. januara, imaju samo zaposleni kojima je ta subota radni dan i koji bi da su radili na taj dan imali zaradu. To bi bilo u slučajevima kada je nedeljno radno vreme kod poslodavca raspoređeno na šest radnih dana (od ponedeljka do subote) ili ako je rad organizovan u turnusu ili smenama, tako da je zaposlenima subota radni dan. U tom slučaju zaposleni koji odsustvuju sa rada imaju pravo na naknadu zarade. Dok zaposleni kojima je radno vreme organizovano od ponedeljka do petka, na pet radnih dan u nedelji, za koje je subota dan nedeljnog odmora, nemaju pravo na naknadu zarade za odsustvo na prvi dan Božića – 7. januara.

Pravo zaposlenog na zaradu i uvećanu zaradu za rad na dan praznika koji je po Zakonu neradan dan

Zaposleni koji, zbog potrebe procesa rada kod poslodavca, radi na dan praznika pripada mu pravo na zaradu za taj dan i na uvećanu zaradu zbog rada na dan praznika u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu, a ne manje od prava utvrđenog Zakonom o radu.

Prema odredbi člana 108. Zakona o radu, najmanji procenti uvećanja zarade iznose:

• za rad na dan praznika koji je neradan dan – najmanje 110% od osnovice (napomena: poslodavac može opštim aktom da utvrdi veći procenat uvećanja zarade za rad na praznik od utvrđenog Zakonom);

• za rad noću i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice;

• za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice;

• za minuli rad najmanje u visini od 0,4% za svaku punu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu, odnosno u procentu utvrđenom opštim aktom poslodavca ako je to povoljnije za zaposlenog.

Ukoliko se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade po više osnova, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.

Osnovicu za obračun uvećane zarade, prema članu 108. stav 4. Zakona o radu, čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. To znači da se procenti uvećanja zarade primenjuju samo na osnovnu zaradu, ne uključujući radni učinak, minuli rad i druga primanja.

Praktično, zaposleni koji radi na dan praznika, a istovremeno se steknu uslovi da je radio noću, u smenama ili prekovremeno, pripada mu pravo na uvećanu zaradu zbirno po svim osnovima.

Primer:

Zaposleni koji radi u noćnoj smeni radio je na dan praznika 12 sati, što znači i 4 sata prekovremeno. Kod ovog zaposlenog su se stekli uslovi za uvećane zarade po više osnova, i to na:

- osnovnu zaradu po satu za sve efektivne sate rada na dan praznika (konkretno za 12 sati provedenih na radu),

- uvećanu zaradu od 110% za rad na dan praznika obračunatu na ostvarenu osnovnu zaradu po satu za sve efektivne sate rada na dan praznika (u ovom slučaju za 12 sati rada na paznik),

- uvećanu zaradu za 26% na ime prekovremenog rada, obračunatu na ostvarenu osnovnu zaradu po satu za sate prekovremenog rada,

- uvećanu zaradu za rad noću od 26% na osnovnu zaradu za sate provedene na radu između 22 i 06h narednog dana, ako takav rad nije vrednovan kroz osnovnu zaradu,

- ako bi ovaj zaposleni radio u smenama sa redovnim izmenama smena, imao bi pravo i na uvećanu zaradu od 26% za smenski rad, ako takav rad nije vrednovan kroz osnovnu zaradu, s tim da se ovo uvećanje računa samo na osnovnu zaradu ostvarenu za redovno radno vreme (za 8 sati) bez prekovremenog rada,

- uvećanu zaradu za minuli rad u procentu od najmanje 0,4% za svaku godinu rada u radnom odnosu na osnovnu zaradu za sate rada na praznik.

Ako se zaposlenom isplaćuje minimalna zarada, a zaposleni radi na dan praznika, ima pravo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika, koja se obračunava na minimalnu zaradu (na bruto iznos minimalne zarade ostvarene za sate rada na dan praznika, primenjuje se procenat uvećanja – najmanje 110%).

 

Uvećana zarada za rad na Novogodišnje praznike

Pošto se povodom Nove godine ne radi tri dana, sticajem okolnosti jedan dan praznika pada u nedelju i pomera se na prvi radni dan, a Zakonom je propisano da se praznuju dva dana, to zaposleni koji, zbog potrebe posla kod poslodavca, radi u dane Novogodišnjih praznika, može da ostvari pravo na uvećanu zaradu samo za dva dana koliko je i propisano da se ne radi. U vezi s tim, a zavisno od organizacije rada i rasporeda radnog vremena kod poslodavca, u praksi mogu da se pojave različite situacije u kojima zaposleni rade na dan praznika i ostvaruju uvećanu zaradu, npr. da zaposleni radi sva tri dana praznika, ili radi samo prvog i drugog dana praznika (nedelju i ponedeljak) ili samo drugog dana, odnosno samo trećeg dana, i sl.

U nastavku je dato nekoliko primera rada u dane Novogodišnjih praznika i mogućnosti uvećanja zarade za rad na praznike, odnosno uvećanja zarade po drugom propisanom osnovu ako se za to steknu uslovi.

Primer 1: Zaposleni radi na sva tri dana Novogodišnjih praznika, u nedelju 1. januara, u ponedeljak 2. januara i u utorak 3. januara.

1. Ako je petodnevna radna nedelja kada zaposleni ima dva dana nedeljnog odmora, subotu i nedelju, zaposleni ima pravo:

1) za ponedeljak i utorak, 2. i 3. januara,

- na zaradu u visini osnovne zarade po satu za svaki sat rada na dan praznika,

- na uvećanu zaradu u visini od 110% za rad na dan praznika obračunatu na ostvarenu osnovnu zaradu po satu za sve efektivne sate rada na dan praznika (u ovom slučaju za 16 sati rada na paznik),

- na uvećanu zaradu za minuli rad koji se obračunava na osnovnu zaradu ostvarenu za sate rada na praznik;

2) za nedelju 1. januara, pošto je jedan dan nedeljnog odmora već iskoristio u subotu jer po Zakonu mora u toku radne nedelje da koristi jedan dan nedeljnog odmora, ima pravo na:

- plaćene sate prekovremenog rada u visini osnovne zarade po satu za svaki sat proveden na radu u nedelju,

- uvećanu zaradu za prekovremeni rad u visini od 26% obračunatu na ostvarenu osnovnu zaradu po satu za sate prekovremenog rada u nedelju. Alternativa, da mu se ne plati prekovremeni rad i uvećana zarada za prekovremeni rad, a da se omogući korišćenje jednog slobodnog dana u toku naredne nedelje (ako je takvu mogućnost poslodavac uredio svojim opštim aktom).

Iako je nedelja 1. januar po zakonu praznik, zaposleni koji radi i u nedelju nema pravo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika, jer je praktično nedelja samo dan njegovog nedeljnog odmora, a praznovanje je sa nedelje pomereno na utorak kada je zaposlenom isplaćena uvećana zarada za rad na praznik.

Kao što se vidi, uvećana zarada pripada zaposlenom samo za dva dana praznika za koliko je i propisano da se ne radi.

2. Ako je šestodnevna radna nedelja kada zaposleni ima samo jedan dan nedeljnog odmora (u nedelju) i, kao što je navedeno u ovom primeru da zaposleni radi na sva tri dana Novogodišnjih praznika, pripada mu:

1) za ponedeljak i utorak, 2. i 3. januara, kao pod 1) iz prethodne tačke, osnovna zarada za vreme provedeno na radu, uvećana zarada 110% za rad na dan praznika i uvećana zarada za minuli rad na osnovnu zaradu ostvarenu za sate rada na praznik;

2) za nedelju 1. januara, pošto je u subotu radio, a nedelja mu je jedini dan nedeljnog odmora koji po Zakonu mora da koristi, nema pravo na prekovremeni rad niti na uvećanu zaradu za prekovremeni rad i za rad na dan praznika, već je poslodavac obavezan da mu u toku naredne nedelje omogući da koristi neiskorišćeni dan nedeljnog odmora.

 

Primer 2: Zaposleni radi u nedelju 1. januara i u utorak 3. januara, a u ponedeljak 2. januara praznuje.

1. Ako je petodnevna radna nedelja kada zaposleni ima dva dana nedeljnog odmora, subotu i nedelju:

1) za nedelju 1. januara, pošto je u subotu koristio dan nedeljnog odmora, ima pravo na prekovremeni rad za sate provedene na radu i na uvećanu zaradu za prekovremeni rad u visini od 26% na osnovnu zaradu za sate prekovremenog rada, nema pravo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika jer je praznovanje pomereno sa nedelje na utorak,

2) za ponedeljak 2. januara, na drugi dan Novogodišnjih praznika, zaposleni ne dolazi na rad zbog praznovanja i po tom osnovu ima pravo na naknadu zarade zbog odsustvovanja na dan praznika koji je po Zakonu neradan dan, u visini prosečne zarade ostvarene u prethodna tri meseca utvrđene za broj sati odsustvovanja na dan praznika,

3) za utorak 3. januara, na koji je praznovanje pomereno sa nedelje (zvanično praznik se računa u utorak, a nedelja je dan nedeljnog odmora), zaposlenom pripada osnovna zarada za vreme provedeno na radu, uvećana zarada za rad na dan praznika u iznosu od 110% i minuli rad, na osnovnu zaradu ostvarenu za rad na praznik.

2. Ako je šestodnevna radna nedelja kada zaposleni ima jedan dana nedeljnog odmora (u nedelju), ima pravo:

1) za nedelju 1. januara, kada je radio na dan njegovog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da mu u toku naredne nedelje omogući da koristi jedan dan nedeljnog odmora,

2) za ponedeljak 2. januara i utorak 3. januara, zaposleni ostvaruje prava kao pod 2) i 3) iz tačke 1. ovog primera.

 

Primer 3: Zaposleni radi samo u ponedeljak 2. januara i to u noćnoj smeni, a uz to ima i 4 sata prekovremenog rada u istom danu, u nedelju 1. januara i u utorak 3. januara ne radi zbog praznika

U ovom slučaju je ista situacija za petodnevnu i za šestodnevnu radnu nedelju jer u oba slučaja zaposleni ne radi u nedelju 1. januara kada je dan nedeljnog odmora, a to znači da:

1) za nedelju 1. januara kada inače ne radi jer je dan nedeljnog odmora, a praznik se pomera na utorak, nema pravo na naknadu zarade;

2) za ponedeljak 2. januara kada je praznik, a zaposleni radi 8 sati u noćnoj smeni i još 4 sata prekovremeno, ima pravo na:

- osnovnu zaradu za 12 sati rada (8 sati redovnog rada i 4 sata prekovremenog),

- uvećanu zaradu za rad na dan praznika u visini od 110% na osnovnu zaradu za ukupne sate rada na dan praznika (za 12 sati rada),

- uvećanu zaradu za prekovremeni rad u visini od 26% na osnovnu zaradu za 4 sata prekovremenog rada,

- uvećanu zaradu za noćni rad između 22h i 06h narednog dana, u visini od 26% na osnovnu zaradu za 8 sati rada noću,

- uvećanu zaradu za minuli rad od 0,4% za svaku godinu rada provedenog u radnom odnosu, obračunato na osnovnu zaradu za ukupne sate rada na dan praznika (za 12 sati rada);

3) za utorak 3. januara kada zaposleni ne radi zbog praznovanja ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade za prethodna tri meseca obračunate za sate odsustvovanja na dan praznika.

 

Primer 4:

Kod poslodavca je radno vreme organizovano na drugačiji način (rad u turnusu ili smenama) tako da se dani nedeljnog odmora zaposlenom ne poklapaju sa kalendarskim danima subotom i nedeljom, već padaju u neki drugi dan u toku nedelje, npr. u četvrtak i petak.

Za zaposlenog koji ima ovako organizovano radno vreme kada mu dani nedeljnog odmora padaju u četvrtak i petak, Novogodišnji praznici predstavljaju njegove redovne radne dane u koje po zakonu ima pravo da odsustvuje zbog praznovanja. Međutim, zbog potrebe procesa rada kod poslodavca zaposleni ne odsustvuje u dane praznika već radi sva tri dana praznika.

Ovom zaposlenom zbog rada u dane praznika pripada pravo na uvećanu zaradu za dva dana praznika koliko je i propisano zakonom da se praznuje i to, po našem mišljenju, za nedelju 1. januar i ponedeljak 2. januar. Ovo iz razloga što dan nedeljnog odmora (nedelja) ovom zaposlenom ne pada u nedelju 1. januara već u petak kada će i da ga koristi, tako da se prvi dan praznika koji pada u nedelju kada je ovom zaposlenom redovan radni dan, za njega ne pomera na utorak.

 

Primer obračuna zarade zaposlenog za januar 2012. godine i uvećane zarade za rad u dane Novogodišnjih praznika u slučaju kada su se stekli uslovi za uvećanje zarade po više osnova

Za ovaj obračun utvrđeni su sledeći elementi: zaposleni ima petodnevnu radnu nedelju (radi pet dana u nedelji od ponedeljka do petka), a subota i nedelja su dani nedeljnog odmora; radio je u dane Novogodišnjih praznika, u nedelju 1. januara i u utorak 3. januara i to u noćnoj smeni između ponedeljka i utorka od 22h do 06h narednog dana, a u ponedeljak 2. januara je praznovao. Zaposlenom je utvrđena osnovna zarada u iznosu od 200 dinara bruto po radnom času, minuli rad 0,4% i ima 20 godina staža za obračun minulog rada. Druga primanja su ista kao u prethodnom obračunu naknade, i to topli obrok 5.000 dinara bruto mesečno i regres za godišnji odmor 2.000 bruto mesečno.

Po osnovu rada na dan praznika ovaj zaposleni ima pravo:

1) za nedelju 1. januara

– prekovremeni rad 8 časova u visini osnovne zarade po satu,

– uvećanu zaradu za prekovremeni rad 26% za 8 časova osnovne zarade,

– uvećanu zaradu za minuli rad na osnovnu zaradu za prekovremeni rad;

2) za utorak 3. januara kada je radio u noćnoj smeni:

– zaradu za taj dan u visini osnovne zarade po satu,

– uvećanu zaradu za rad na praznik – 110% na osnovnu zaradu za taj dan,

– uvećanu zaradu za rad noću u visini od 26% na osnovnu zaradu za 8 sati rada noću,

– uvećanu zaradu za minuli rad na osnovnu zaradu ostvarenu za taj dan;

3) za ponedeljak, 2. januara kada je zaposleni odsustvovao zbog praznika ima pravo na naknadu zarade za taj dan u visini prosečne zarade za prethodna tri meseca po satu.

R. br.

Opis

Iznos

OBRAČUN ZARADE I UVEĆANE ZARADE ZA JANUAR 2012. GODINE

1.

Mogući fond časova rada u mesecu

176

2.

Časovi prekovremenog rada (rad u nedelju 1. januara)

8

3.

Časovi odsustvovanja na dan praznika (ponedeljak 2. januar)

8

4.

Ukupno časovi provedeni na radu (r.b. 1 + r.b. 2 – r.b. 3)

176

ČASOVI ZA UVEĆANU ZARADU – OD UKUPNO PROVEDENIH NA RADU:

5.

Za uvećanje po osnovu prekovremenog rada (za časove sa r.b. 2)

8

6.

Za uvećanje po osnovu rada na dan državnog praznika (rad u utorak 3. januara)

8

7.

Za uvećanje po osnovu noćnog rada (između ponedeljka 2. i utorka 3. januara)

8

OSNOVNA ZARADA

8.

Osnovna zarada bruto za mogući fond časova rada u mesecu (r.b. 1 x 200 din.)

35.200,00

9.

Osnovna zarada bruto za časove provedene na radu – za redovan rad + prekovremeni rad (r.b. 4 x 200 din.)

35.200,00

NAKNADA ZARADE

10.

Prosečna zarada po radnom času bruto ostvarena u prethodna tri meseca

266,04

11.

Naknada zarade za odsustvovanje na dan praznika buto (r.b. 3 x r.b. 10)

2.128,32

UVEĆANA ZARADA

12.

Uvećana zarada za prekovremeni rad (r.b.5 x 200 din.) x 26%

416,00

13.

Uvećana zarada za rad na dan praznika (r.b. 6 x 200 din.) x 110%

1.760,00

14.

Uvećana zarada za noćni rad (r.b. 7 x 200 din.) x 26%

416,00

15.

Uvećana zarada za minuli rad (r.b. 9 x (20 god. x 0,4%))

2.816,00

16.

Ukupno uvećana zarada (r.b. 12 + r.b. 13 + r.b. 14 + r.b. 15)

5.408,00

DRUGA PRIMANJA KOJA ČINE ZARADU

17.

Topli obrok za dane provedene na radu (5.000 din. bruto mesečno)

5.000,00

18.

Regres za godišnji odmor (2.000 din. bruto mesečno)

2.000,00

19.

Ukupno druga prmanja (r.b. 17 + r.b. 18)

7.000,00

20.

Ukupno bruto primanja ostvarena za januar 2012. god. (r.b. 9 + r.b. 11 + r.b. 16 + r.b. 19)

49.736,32

OBRAČUN POREZA I DOPRINOSA NA ZARADU (PRIMANJA) ZA JANUAR 2012. GODINE

21.

Osnovica za porez (r.b. 20 – 7.310)

42.426,32

22.

Porez na zarade (r.b. 21 x 12%)

5.091,16

23.

Osnovica za doprinose (r.b. 20)

49.736,32

24.

Doprinosi na teret zaposlenog (r.b. 23 x 17,9%)

8.902,80

24.1.

Doprinos za PIO (r.b. 23 x 11%)

5.471,00

24.2.

Doprinosi za zdravstveno osiguranje (r.b. 23 x 6,15%)

3.058,78

24.3.

Doprinos za osiguranje od nezaposlenosti (r.b. 23 x 0,75%)

373,02

25.

Neto zarada (primanja) za isplatu (r.b. 20 – r.b. 22 – r.b. 24)

35.742,36

26.

Doprinosi na teret poslodavca (r.b. 23 x 17.9%)

8.902,80

26.1.

Doprinos za PIO (r.b. 23 x 11%)

5.471,00

26.2.

Doprinosi za zdravstveno osiguranje (r.b. 23 x 6,15%)

3.058,78

26.3.

Doprinos za osiguranje od nezaposlenosti (r.b. 23 x 0,75%)

373,02

27.

UKUPNA SREDSTVA ZA ISPLATU ZARADE ZA JANUAR 2012. godine (r.b. 20 + r.b. 26)

58.639,12

 

Uvećana zarada za rad na Božićne praznike

• Za rad na katolički Božić

Zaposleni koji je prijavio poslodavcu da slavi prvi dan katoličkog Božića – 25. decembar, koji ove godine pada u nedelju na dan nedeljnog odmora, ako zbog potrebe procesa rada kod poslodavca zaposleni radi na taj dan, ima pravo:

1. Ako je petodnevna radna nedelja, tako da je zaposleni dan nedeljnog odmora iskoristio u subotu, za rad u nedelju na katolički Božić ima pravo na prekovremeni rad u visini osnovne zarade za sate rada na praznik, na uvećanu zaradu 110% za rad na dan praznika, na uvećanu zaradu za prekovremeni rad 26% i na uvećanu zaradu za minuli rad. Uvećana zarada po navedenim osnovima se računa na osnovnu zaradu ostvarenu za sate rada na praznik.

2. Ako je šestodnevna radna nedelja, kada zaposleni ima samo jedan dan nedeljnog odmora (nedelju) koji po zakonu mora da koristi, a zaposleni radi u nedelju kada je i prvi dan katoličkog Božića, u tom slučaju ima pravo samo na uvećanu zaradu zbog rada na dan praznika u visini 110% od osnovne zarade, nema pravo na osnovnu zaradu za prekovremeni rad niti na uvećanu zaradu za prekovremeni rad i minuli rad, već je poslodavac obavezan da mu u toku naredne nedelje omogući da koristi jedan slobodan dan na ime neiskorišćenog nedeljnog odmora.

• Za rad na pravoslavni Božić

1. Zaposleni koji, zbog potrebe procesa rada kod poslodavca, rade na prvi dan pravoslavnog Božića – 7. januara, koji je po Zakonu utvrđen kao neradan dan za sve zaposlene, u slučaju kada je to po rasporedu njihov radni dan, imaju pravo, pored osnovne zarade za rad na taj dan, i na uvećanu zaradu za rad na dan praznika, najmanje u visini od 110% i na uvećanu zaradu za minuli rad, na osnovnu zaradu ostvarenu za taj dan.

2. Za zaposlene kojima je prema rasporedu radnog vremena subota, 7. januar, dan nedeljnog odmora, kada pada i prvi dan Božića, ako zbog potrebe procesa rada kod poslodavca rade na taj dan, imaju pravo na prekovremeni rad u visini osnovne zarade za vreme provedeno na radu na taj dan, na uvećanu zaradu za rad na dan praznika 110%, na uvećanu zaradu za prekovremeni rad 26% i na uvećanu zaradu za minuli rad, koje se obračunavaju na osnovnu zaradu za sate rada ostvarene na dan praznika.